Srbija puca na prvu medalju u novoj eri, borba Mađara sa pritiskom i Španaca sa višedecenijskim snovima

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Segedina)

Velikih igrača, reprezentativnih i klupskih uspeha lepo je setiti se, godišnjice treba obeležiti, ali sa prošlosti treba raskrstiti. Napraviti distancu. Ostaviti je po strani i okrenuti se onome što dolazi, što je opipljivije i sa čime ćemo se kad-tad sudariti. A, iza ugla su Svetsko prvenstvo i novi početak vaterpolo reprezentacije Srbije. 

Stranica jednog, možda, i najlepšeg poglavlja srpskog vaterpola je u Tokiju stavljena ad acta. Veliki šampioni su se oprostili onako kako i dolikuje, na pomen njihovih imena iskakaće asocijacije u vidu najsjajnijih odličja, epskih utakmica i golova koje je dobijalo veliko srce, ali ovoga leta kreće nova era. Kucnuo je čas tokom koga će druga generacija koju Dejan Savić treba da izvede na pravi put - a prošarana je igračima koji imaju ogromne zasluge u pređašnjim uspesima i onima koji tek treba da budu od koristi reprezentaciji - spoznati od čega je satkana i da li ima prepoznatljiv šampionski gen. 

Konačan sud donosićemo posle Olimpijskih igara u Parizu, po završetku skraćenog ciklusa, a prvi pravi u - Budimpešti. Da genetski kod “novih” Delfina makar na jednom od četiri nukleotida nosi informaciju pod šifrom pobednici isplivalo je na površinu u Podgorici, gde je Srbija pokazala da lepih manira, što obogaćivanje trofejne sale zasigurno jeste, ne namerava tako lako da se odrekne. Do Dejana Savića, ali i Srbije i njenih protivnika stigao je signal da se ukorenjene navike ne menjaju brzo, da su temelji postavljeni i da je nadalje potrebno vršiti nadogradnju i minijaturne korekcije. 

Kolevka vaterpola, zlatnih 13 i srpski šamar koji Mađari pamte i dan-danas

Na oko jednostavno, u stvarnosti nimalo. Brdo novih delova - samo od Olimpijskih igara promenjeno je šest do tada nezamenjivih komponenti - treba postaviti tako da idealno pašu. Nekada su potrebne godine, jer onaj najbitniji fali za sklapanje mozaika, a Srbija je do prvog velikog turnira dobila manje od godinu dana. Ili još ispravnije to vreme na raspolaganju je selektoru Srbije. Zbog svega toga Delfini nisu glavni favoriti za zlato na Svetskom prvenstvu u Mađarskoj, ali jesu pri samom vrhu. 

Pompeznih najava nema - doduše, nikada ih nije ni bilo, a redovno je plato ispod balkona morao da se uređuje kada Delfini odlaze u osvajački pohod - i ne treba ni da ih bude. Ovo je leto tokom kog vaterpolo reprezentacija Srbije treba da radi u miru, Dejan Savić da kuje vruće gvožđe i oblikuje ga, a drugi da uskoče u kožu Delfina i vide kako je to punu dekadu ići na najveća takmičenja kao favorit. Kako je to kada je sve ispod zlata neuspeh. Na ovoj planetarnoj smotri u koži Srbije biće domaćin Mađarska i Španija. Možda im bude tesna i požele da iskoče iz nje. Do nokaut faze teško da će išta osećati, igra nerava i snaga uma biće na ispitu kada se najkvalitetniji sjate na Margit Siget.

PRITISAK NA MAĐARIMA I ŠPANCIMA

Radost Mađara (©Reuters)

Srbija je promenila više od polovine igrača u odnosu na Tokiju. Iz sastava koji je doputovao u Segedin, gde će Delfini odigrati tri utakmice, deo šampionskog tima bili su Branislav Mitrović, Dušan Mandić, Nikola Jakšić, Sava Ranđelović, Strahinja Rašović i Đorđe Lazić. Pored šestorke koja se oprostila od državnog tima poziv nije dobio Nikola Dedović, dok je kod Mađara i Španaca situacija dijametralno suprotna i upravo ih je kontinuitet lansirao u prvi plan. Crvena furija je promenila samo dvojicu, a Mađarska četvoricu od Olimpijskih igara. I zapravo su “udarci” samo odsustvo golmana. Viktor Nađ završio je sa reprezentacijom u Japanu, a Danijel Lopez Pinedo se u Beogradu oprostio od vaterpola. Legendarni španski golman stavio je tačku na blistavu karijeru. 

Tradicionalno Mađari igraju za klasu bolje na svom bazenu, faktor domaćeg terena neće biti zanemarljiv, ali bi potencijalno, ako krene po zlu kada dođe do završnice, mogao da bude i kontraproduktivan za kapitena Deneša Vargu, Martona Vamoša, Silarda Janšika, Kristijana Petera Manherca - najbolje pokaza za šta je sposoban protiv Hrvata na Igrama, spakovao im je sedam golova u četvrtfinalu i izbacio ih iz trke za medalje - i “ubicu” Gerga Zalankija, koji je na Fajnal-ejtu Lige šampiona u finalu bacio rukavicu u lice Dušanu Mandiću. Postigao je gol za produžetak, a potom i realizovao peterac za Pro Rekovu desetu evropsku titulu. Zaigraće Mađarska na kartu adrenalina i vetar u leđa, ali taj plan ne upali baš uvek. Bilo kako bilo, Mađari su i ostaće prvi favorit, a Španci su već nekoliko godina zreli za zlato. 

CRVENA FURIJA DUŽE OD DVE DECENIJE ČEKA NA SVETSKO ZLATO

Alberto Munariz Egana (©Reuters)

Ako sa nekim Srbija nije znala kako do Tokija, onda je to Crvena furija. Izbili su Španci bar dve - tri medalje Delfinima, mnoge su podstakli da se zapitaju da li je srpska dominacija ostala zarobljena u 2016. godini. Bili su rak-rana Srbije, ali priča najtrofejnije generacije mogla je da se završi samo na jedan način. A, u njemu nije bilo zapisano zlato što visi oko vrata Alvara Granadosa, Alberta Munariza, Felipea Peronea... Godinu dana iskusniji i bogatiji za još jednu srpsku umotvorinu kreću u napad na prvo mesto, koje im na velikim turnirima beži već dve decenije. Španci su dominirali s kraja 90-ih, tada su osvojili Olimpijske igre i Svetsko prvenstvo, a poslednji veliki rezultat ostvarili su 2001. u Fukuoki, kada su se okitili svetskim zlatom. 

Velika prednost Španije - igrači su stacionirani na tri lokacije, dva kluba su iz Barselone - pred ovaj turnir je, u neku ruku, postala mana. Na gro igrača selektor nije mogao dugo da računa, pošto se Barseloneta plasirala na završni turnir Lige šampiona. Najjače karike na okupljanju su bile iscrpljene, stigli su prvotimci španskog osvajača duple krune sa zakašnjenjem. Ali, u sličnom sosu su bili i drugi, prvenstveno Srbija. Crvena furija ima širinu, Blai Malarah, Rožer Taulj, Bernat Sanauha i Serhi Kabanjas - igraju za Barselonu ili Sabadelj - sveži su i sposobni da povuku u prvoj fazi.

GRCI PREDVODNICI DRUGOG REDA FAVORITA, ZRELIJI ZA TOKIO I SPREMNI ZA NOVU MEDALJU

Angelos Vlahopulos (©Reuters)

Mađarska i Španija su najmanje menjale sastav, stoga su i u prednosti, a u krug favorita, uz pomenuti duo i Srbiju, definitivno spada i Grčka. Rapidno napreduju, ekipa se ustanila i rezultat se video u Tokiju. Drugim mestom nadmašili su sva očekivanja, poraz od Srbije nije pokvario utisak i jedina prava promena su rokade na centarskim pozicijama. Umesto Konstantinosa Murikisa i Hristodulua Kolomvosa sidraši su Konstantinos Kakaris, koji je imao izvanrednu sezonu u dubrovačkom Jugu, i Dimitrios Nikolaidis. Spoljna i bekovska linija nisu se menjale, bar kada je reč o prvim violinama, pa će Grke predvoditi strašni Olimpijakosov tandem Janis Funtulis - Konstantinos Genidunijas, Stilijanos Argiropulos, koji je iz Juga prešao u Ferencvaroš, Aleksandros Papanastasiju i “špijun” Angelos Vlahopulos. Dođe li do duela Srbije i Grčke, prvotimac Novog Beograda biće zadužen za specijalne operacije. 

Krug se ne zatvara, širok je za još toliko. Ali, aktuelni svetski prvaci Italijani su dobrano podmladili reprezentaciju i tako izgubili na kvalitetu - opet to ne znači da ne mogu do finala - isto važi i za Hrvatsku, koja je izvršila totalni reset posle Tokija. Crna Gora se traži, smenu generacija nije najbolje podnela - u prilog tome ide da su joj trenutno najveće zvezde golmani Petar Tešanović i Dejan Lazović, a najproduktivniji mladi centarski tandem Savo Ćetković - Miroslav Perković - a “bum” bi mogli da budu Amerikanci. Dejan Udovičić priprema ih za Olimpijske igre u Los Anđelesu, i sada bi mogli da budu nagazna mina nekom od favorita. 

HRVATSKA I ITALIJA U NOVOM RUHU, OVO JE PRVENSTVO MARKA ŽUVELE

Vlado Popadić i Vinčenco Dolče (©Reuters)

Hrvatska je najviše propatila posle Srbije, ostala je bez pet zvezda. Poslednje zbogom reprezentaciji su rekli Maro Joković, Andro Bušlje, Luka Lončar, Paulo Obradović - neposredno pre Tokija izgladio odnose i vratio se - i španski vaterpolista Ćavi Garsija, koji je dobio adekvatnu zamenu u vidu naturalizovanog ruskog bombardera Konstantina Harkova. FINA je odobrila Rusu da zaigra za Hrvatsku, dobio je dvostruki svetski šampion - zlato osvojili u Melburnu i Budimpešti - jednog od najboljih šutera današnjice. Harkov je na prethodnom Evropskom prvenstvu bio najbolji strelac, nekoliko godina igrao je u hrvatskim klubovima, a pred ovaj šampionat iz splitskog Jadrana prešao je u Brešu. 

Hrvati na ruski, a Crnogorci na beloruski pogon: Tucak i Gojković otkrili adute za Svetsko prvenstvo

Konstantin Harkov bi, uz Lorena Fatovića, Jerka Marinića Kragića i Luku Bukića, trebalo da bude pokretačka snaga Hrvatske, a apsolutno otkrovenje Marko Žuvela. Eksplodirao je ove sezone u dubrovačkom Jugu, uspevao da odgovori zahtevima koju god ulogu mu je namenio Vjekoslav Kobešćak. Postao je pravi univerzalac i igrač za kakvim je vapio Ivica Tucak. 

Italijani su napravili miks mladih i iskusnih igrača, ostavili su dobar utisak na kvalifikacionom turniru Svetske lige u Podgorici, ali je evidentno da će im biti potrebno vreme da sve legne na svoje mesto. I da pate za proverenom opcijom na centarskoj poziciji. Polagaće nade u veterana Frančeska di Fulvija i Gonzala Ečenikea, uzdati se u Brešine šutere Edoarda di Somu i Vinčenca Dolčea, i nadati da će Đakomo Kanela - bio MVP završnog turnira Lige šampiona - Luka Damonte i Mateo Joki Grata - najbolji strelac Svetskog prvenstva za juniore u Pragu i novopečeni igrač Pro Reka - zablistati u Budimpešti. Mogućnosti Italijana trenutno su upitne, ali je plafon visok. Od jednog “žrtvovanog” prvenstva mogli bi u budućnosti da se ovajde.